Retro cafe
Cudan narod, donekle dolazi ovde. Samotnjaci, fensi kreteni, debele babe, gazdini "prijatelji". Najgora sorta, sank vukovi samotnjaci, ono sto cevce 1 pivo ili vino po par sati i vrebaju maloletnice ili poneku konobaricu. Pevuse pesme na engleskom na nerazumnom srpskom u losem ritmu. Smrknutih i namrgodjenih faca blenu u telefone. Da da, takav je svet kretena ovde. A ona dodju babe, pa pljusti zdrav zivot i prosipanje pameti od strane titovih pionira, ispricane price koje nikoga ne zanimaju, caj vec leden na stolu i racun placen u dinar, sve sa sitninom, strasno... Potom dodju fensi kreteni koji eto zalutaju u lokal jer npr u M38 ili Centralu eto nema mesta za njih tj. Nisu dovoljno cool za ta mesta. Prosipaju prazne price u fazonu ko je koliko gde potrosio, lovacke price nazovi frajera, skockani kao da idu na svadbu a ne na kafu utorkom uvece. Popreko gledaju i odmeravaju svakog normalnog i prosecnog gradjanina koji kroci kroz drvena vrata. Kakva prica, tacno da covek pozeli da onako slucajno opali po koji rafal iz bilo koje automatske puske i spasi svet krvopija i kurvetina.
No postoji i svetla strana, ona koja se naravno nabije za sank ili sto sto blizi sanku, u po dana ili noci, zateknete ih sa kafom ispred sebe i limunskom travuljinom. Da da to je ta ekipa, propalih diplomaca, studenata, zidara, nesvrsenih pravnika, zavrsenih srednjoskolaca, fizickih radnika i zemljoradnika. Ekipa koja ovom mestu daje dusu, ona ciji se smeh najvise cuje, oni koji oslikavaju table kredom, puse fensi pljuge iako je leba za klopu malo. To je ta car lokala, car koja ovo mesto cini nezamenljivim vec dugi niz godina. Budale za sankom, ne bi ih menjao ni za sta na svetu. Obicno je tu neko prepucavanje, mesavina 2 nekad i tri jezika, dima elektronske cigarete, fora sa face-a i bolesnih viceva i poneko ali onako, na cisto izvornom Srpskom "Mars u picku materinu".. Ne podnosimo se ponekad, nekad se svadjamo, nekad mirimo, a obicno volimo ali svako vece smo tu, bila kisa ili sneg, bili tuzni ili srecni...
Dobro dosli u Retro... Cafe ludaka i ponekog pedera... Ne postoji bolje mesto...
No postoji i svetla strana, ona koja se naravno nabije za sank ili sto sto blizi sanku, u po dana ili noci, zateknete ih sa kafom ispred sebe i limunskom travuljinom. Da da to je ta ekipa, propalih diplomaca, studenata, zidara, nesvrsenih pravnika, zavrsenih srednjoskolaca, fizickih radnika i zemljoradnika. Ekipa koja ovom mestu daje dusu, ona ciji se smeh najvise cuje, oni koji oslikavaju table kredom, puse fensi pljuge iako je leba za klopu malo. To je ta car lokala, car koja ovo mesto cini nezamenljivim vec dugi niz godina. Budale za sankom, ne bi ih menjao ni za sta na svetu. Obicno je tu neko prepucavanje, mesavina 2 nekad i tri jezika, dima elektronske cigarete, fora sa face-a i bolesnih viceva i poneko ali onako, na cisto izvornom Srpskom "Mars u picku materinu".. Ne podnosimo se ponekad, nekad se svadjamo, nekad mirimo, a obicno volimo ali svako vece smo tu, bila kisa ili sneg, bili tuzni ili srecni...
Dobro dosli u Retro... Cafe ludaka i ponekog pedera... Ne postoji bolje mesto...
